Vanredni parlamentarni izbori 2014. godine

Iako sam politicki angazovan, imam potrebu da objavim svoj pogled na trenutnu političku situaciju u Srbiji, trudeći se da pri tom ostanem maksimalno objektivan.
Srbija polako ali sigurno ide ka novom mračnom dobu, mračnom za narod, ali svetlom za sve one koji se bave politikom iz nečasnih pobuda.
Neverovatni porast popularnosti Srpske Napredne Stranke i njenog predsednika ima tendenciju da kulminira velikim razočarenjem ukoliko se za njegovog mandata nešto bitnije ne promeni. Pod nešto mislim isključivo na ekonomsku klimu i trenutno veliki broj nezaposlenih ljudi.
Za sada je jedini od naših velikih bogataša, Miroslav Mišković, video unutrašnjost srpkog kazneno-popravnog sistema, i ne verujem da ga se mnogo uplašio. Od tolike priče o borbi protiv korupcije od Miškovića ne vidim ništa drugo, da li zato što je on toliko veliki i bitan pa zakljanja ostale ili zato što je samo iskorišćen kao zaklon. Bilo kako bilo, nastavi li se ovako cenim veliki broj razočaranih ljudi, a razočarani ljudi utehu po pravilu nalaze u ekstremističkim idejama. Dveri su prošle izbore bile na domak cenzusa, sada sa 1389 ima da ga pređu i vrlo moguće da će ga preći u tolikoj meri da će postati značajan faktor na domaćoj političkoj sceni.
Naravno, ne treba se plašiti ni Dveri ni 1389, čak i da dođu na vlast neće nas oterati ni u kakav rat, naši vladari iz MI6 i CIA neće to dozvoliti.
O da, imam jak utisak kao da nama ne vladaju ljudi koje smo izabrali na izborima nego neki analitičari (knjiški moljci) iz Lenglija i Londona. Ta mašinerija je toliko velika i jaka, da će uvući svakog ko u Srbiji dođe na vlast, pa čak da u međuvremenu nije ni bio u njoj.
Šta je sa ostale dve opcije na našoj političkoj sceni, Socijalistička Partija Srbije i Demokratska Stranka?
Ovim prvima rejting opada zbog starenja i umiranja glasačkog tela. Na stranu to da učestvovanje u vlasti koja je od 2000-te na ovamo gradila libelalno-kapitalistički sistem, donela zakon o radu, zakon o obrazovanju, zakon o zdravstvenom osiguranju; gde se granica za odlazak u penziju u poslednjih 20 godina povećala upravo za 20 godina, gde se broj studenata koji se finansiraju iz budžeta smanjio, i gde se broj zdravstvenih usluga koje obuhvata zdravstveno osiguranje eksponencijalno smanjio (npr. vi sad imate lekove koje zdravstveno ne obuhvata pa iste morate sami da platite), ovo poslednje direktno pogađa najugroženije slojeve društva i ni malo ne sprovodi socijalnu pravdu.
E sad, o ovim drugima ne treba ni trošiti reči, predsednik stranke im je jedan od najbogatijih ljudi u zemlji i svi njihovi bivsi funkcioneri su za vreme svojih mandata postali milioneri. Kada neko kaže DS, meni prvo na pamet padne nalickani kicoš u skupom odelu, koji studira neki privatni fakultet i svojski se trudi da istakne svoje Beogradsko (Arijevsko) poreklo dajući do znanja da je on treća generacija Beograđana.
Na političke partije kao što su PUPS, JS, LDP, SDPS neću trošiti previše reči, prve dve da nisu u koaliciji sa SPS nikad poslaničku fotelju videle ne bi, ova treća je izgubila svrhu, pa samim tim postala nerentabilna za svoje finansijere a ova poslednja je manjinska (čitaj: povlašćeni), jer šta je 0,4% za cenzus ako ne povlašćeni status.

I konačno, vanredni parlamentarni izbori u Srbiji 2014. god:

SNS – 39%
DS – 18%
SPS – 14%
1389DVERI – 9%
LDP – 6%
DSS – 5%
Ostali – 9%

Živi bili pa videli!

Share Button

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

17 − 2 =