Basista ovog benda, Miloš Georgijević-Gera je inače moj brat od strica, za one čitaoce koji me neznaju, ja sam Radovan Georgijević-Geos. Ovaj tekst biće prepun nepotizma, samo ovaj nepotizam niti je štetan niti je kažnjiv zakonom.
Zašto sam se odlučio da pišem o Geri i njegovom bendu? Odgovor je dug, ali nije komplikovan. Ja nisam ljubitelj njegove muzike, jednostavno ne slušam taj tip muzike (odmah da se ogradim, ne slušam Mortal Kombat bend, mada ruku na srce, ne gledam ni Pink ni Evroviziju, tj. ne posedujem ni TV u svom stanu i uredno sam odbijao da plaćam pretplatu. Da ja sam jedan zaostali duhovni siromah : ).
Kada je Gera počinjao sa muzikom, sećam se bio sam kod njega u onom starom stanu na NBG-u, pokazivao mi je bas gitaru na koju je jedva hvatao akorde. Ni manje ni više nego opiči čovek Metaliku, ja mu kažem na to: „jebeš ga buraz gde baš Metaliku, to bre teško, kreni ko svi normalni početnici, YU Grupa – Ulična svetiljka.. “
Par puta sam išao da ga slušam u SKC, znaš kad se osećaš da ne pripadaš tu, al’ familija je to, krv nije voda. I koliko god ti ta muzika parala uši a ništa od engleskog na kojem pevaju ne razumeo opet ti drago. Stajao sam sa strane, nekad odem da mu se javim, nekad čim završi nastup odem kući, ni ne javim se. Žurim kući, ujutro faks, učenje, a i nerviralo me „jebeš ga“ uvek sam morao te stvari sa sebe da bacam na pranje, smrdele bi u pi**u materinu na cigare i travu (zajebano je kad ne živiš sa kevom i ćaletom, moraš sam da ih pereš), ali opet mi drago zbog njega, krv nije voda.
Elem, položio Gera prijemni na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, svira i dalje. Ne vidjamo se često, šta ćeš život vas odnese na različite strane (univerzalno opravdanje za lenjost), u zadnjih 10 godina srećemo se isključivo na sahranama. Prolazi vreme, Gera zakucao na faksu, da ne kažem batalio. Na jednoj od onih prilika na kojima se samo i srećemo kažem ja njemu: „burazere, batali taj metal, ko to bre sluša, nema tu para, okreni se na narodnjake tu su pare, jebeš ga kad od faksa već nema ništa, gledaj ekonomski interes, treba kupiti hleb, mleko, jaja, meso, treba jesti, piti, obući se..“
Sve ovo je bilo dok je Hatred bio aktuelan. Konačno dolazi taj Mortal Kombat bend, moram biti iskren, ime mi je bilo baš smešno, ne mislim to u negativnom smislu.
Poslušao sam ih par puta (svaku pesmu po jedared), jebeš ga kad i dalje ne slušam tu muziku, ali mislim u sebi „bolje“. Zvuk je pitomiji (ili sam ja sa vremenom podivljao pa smo se približili), i konačno nešto na srpskom.. 🙂
Približavam se poenti, već sam omatoreo (samo sam godinu dana stariji od Gere 🙂 ), splet zanimljivih okolnosti doneo mi je jedno lepo saznanje koje je od mene napravilo ponosnog brata (iako sam Geri malko zamerao što više vremena nije posvetio fakultetu, da ne kažem što ga je batalio).
Vozeći svoj blago nadrkani kupe-kabrio :), prolazeći kroz raskrsnicu kod Železničke stanice umalo nisam udario dva momka i devojku koji su uredno prelazili pešački na crveno, registrovao sam im majce sa poznatim logom ali adrenalin i glasan ton mojih psovki nisu mi dozvolili da na adekvatan način procesuiram tu informaciju, mada je ona ipak ostala memorisana.
Onda Bulevar, raskrsnica kod Pravnog faksa, isto taj poznati logo na majcama, ovaj put pešaci koji su uredno prelazili na zeleno. Dok sam na svom radiu slušao Garavi Sokak, registrovao sam isti onaj beli grb na crnoj majci..
Onda neki studenti kod mene na faksu, pa tu jedan klinac iz komšiluka.. Pomislim u sebi „kakva je bre ovo sekta uvukla mlade“!
Vrhunac 30-ti rodjendan mog kolege sa fakulteta, sve vreme piči neka muzika, simpatičan melos, svi prisutni znaju tekst, pevaju, ja po običaju ako nije Garavi Sokak ili Zvonko Bogdan neznam ništa.
U tom burazer od tog kolege prilazi, pijan me grli i viče „ajde pevaj tebra“, kao da se podrazumeva da treba da znam tekst. Mislim se u sebi: „koji ti je andrak, odakle ti uopšte da znam tekst, kakvo je bre ovo preslišavanje poznavanja prirode i društva :)“.
„E klošaru neuki“, on će meni Piroćanskim naglaskom šaljivo, „to bre onaj tvoj burazer što si nam karte nabavljao, Mortal Kombat bend“.
E sad mala digresija, spremio je meni Gera za taj koncert karte nema tu greške, ali te karte nisam nikad uzeo. U razgovoru mi je spomenuo kako se bend brine hoće li imati dovoljno para da pokriju sve troškove organizacije, ipak prvi koncert..
Kapirajući realnost brige pomislih u sebi, jebeš teško mu je sigurno još treba i ja da ga vučem u minus. Otišao sam do blagajne i kupio dve karte, odneo i poklonio drugarima a Geru iskulirao za njegov besplatni komplet koji mi je spremio.
Ali to veče mi je nešto sinulo, oni ljudi koje sam sretao po gradu, na faksu, ovaj železnički dispičer (brat od kolege), nose majce benda Mortal Kombat.
Polako ali sigurno postaju, ili su već postali ,temelj jedne subkulture koja polako raste a za sobom vuče neki, koliko toliko normalniji i prizemniji svet od ovog kojim smo trenutno okruženi.
Taj rodjendan i pijani Piroćanac koji mi urla na uvo tekst pesme koja ide sa youtube playliste, koju inače pevaju svi prisutni, pa čak i Neša i Ana koji su skoro dobili dete, to je bio presudni momenat koji me je učinio ponosnim na mog burazera.. 🙂
