Stambeno poslovni kompleks „OAZA“

Nikao na lešu fabrike INEX Partizanka AD koja je zvanično još uvek u stečaju.

Beograd i Srbija neznaju, neki su možda i zaboravili, ali 500 radnika (u glavnom žena) fabrike INEX Partizanka AD koja je već 15 godina u stečaju nisu zaboravili. Ostavlјeni na ulici, sad već te davne  2000-te godine, sa tugom i bolom sećaju se svoje fabrike u kojoj su proveli ceo svoj radni vek. Mnogi od njih  posedovali su i akcije ovog, nekada giganta trikotaže.

Ko li je odgovarao za izbacivanje 500 zena na ulicu? Dali se ikada neko zapitao šta je ostalo od tih žena?

Sećam se podsmeha koje su dobijali od ljudi i prolaznika dok su protestvovali ispred svoje fabrike pokušavajući da spreče njeno rušenje.

I moj je podsmeh izmamila ta gomila „baba“ dok sam tuda prolazio na putu ka svom fakultetu, tada sam tek upisao fakultet. Smešna šačica žena pokušavala je da spreči gomilu bagera i mašina da kopaju temelje novonastajućeg stambeno-poslovnog kompleksa „OAZA“.

Kada sam došao kući veliki šok za mene bilo je saznanje da je u toj grupi žena bila i moja Majka,  jedna od bivših radnica fabrike. U svojoj gluposti, gledajući i smejući se tim ženama što viču i duvaju u pištaljke nisam ni znao da se tu nalazila zgrada fabrike INEX Partizanka AD, preduzeća u kojem je moja majka radila 20 godina.

Jedina mana Partizanke AD bila je što joj se pogon nalazio na vrlo atraktivnoj lokaciji, da se onako provincijalski izrazim „u krugu dvojke“.  Tekst u Blicu iz 2007 godine http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/11670/Presvlacenje-propalih-fabrika

u kojem izvesni gradski sekretar za ekologiju fabrike trikotaže označava kao velike zagađivače životne sredine pametnom čoveku vređa inteligenciju.

Zna li neko uopšte kako izgleda pogon fabrike trikotaže?

Veći zagađivači životnne sredine su autoperionice koje dnevno puste tone detergenata u Savu i Dunav. Ko se seća poznavanja prirode i društva zna da se detergenti ne razgrađuju u vodi i da stvaraju kumulativni efekat zagađenja vode, slično kao kod trovanja čoveka živom i olovom.

Evo šta kažu novosti o ovom veleletnom gradjevinskom poduhvatu: http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:166040-Zivot-kao-u-hotelu

Imovina ovog preduzeća je rasprodata, mašine odnete u neke privatne firme koje su osnovane sa ostacima ovog giganta, plac na kojem se nalazio pogon „prodat“ i tu sazidan Stambeno-poslovni kompleks OAZA .

A 500 malih akcionara, kao da nisu ni postojali. Niko za njihova prava niti je brinuo, niti je mislio. Pojedinci su se na njihovoj bedi obogatili, a država nemo blagosiljala plјačku.

Zamislite sada jednog od tih grobara srpske privrede, koji na Biznis forumu na Kopaoniku drzi predavanje o menadzmentu i poslovanju i uče vas poslovanju i kako biti uspešni privrednik! Meni ta ironija života u najmanju ruku vredja inteligenciju, ali to je surova realnost života koju ja, jedan običan i smešan mali čovek, moram da prihvatim i da sa njom živim!

Šta je uopšte poruka ovog teksta?

Život je surov, a pravda za nas male i slabe je veliki luksuz čiji ukus većina nas za života ni ne oseti. 

Ko li su lјudi koji su vlasnici stanova u zgradi Partizanke AD, u ulici Ćirila i Metodija br. 8, na Zvezdari, interesuje li to uopšte nekoga?

Šta mislite, zašto na belim stranama Telekoma ta zgrada nema ni jedan upisan telefonski broj?

Emisija insajder: Zloupotreba vlasti 5. deo

http://www.b92.net/eng/insajder/index.php?yyyy=2009&mm=05&dd=11&nav_id=74646

Ono što je za mene tužno, zar je svako saznanje moralo prvo biti emitovano u insajderu da bi nadležni organi pokrenuli bilo kakvu istragu i da bi se javno mnjenje uopšte zainteresovalo za to.

Nekada „omražena“ , „izdajnička“ televizija B92, sa najvećim „stranim plaćenikom“ na njenom čelu Veranom Matićem, jedini je glas savesti koji povremeno prodrma Srbiju iz letargije u koju je upala. Da li je moguće, da je Brankica Stanković do dana današnjeg ostala jedini novinar istraživač, od tolikog mora medija i novinara?

Nastaviće se…