Beogradski Sindikat na Beerfest-u!!

18. avgusta završio se Beogradski Beerfest. Kao i uvek, lep provod, puno ljudi, piva i prasine, doduse manje nego prosle godine (mislim na prašinu).. 🙂
Da budem iskren, bio sam samo prvog dana, u sredu 14-tog. Neću previše komentarisati raspored izvođača za taj dan (Zvonko Bogdan je živa legenda), iako bi imao da kažem par kritika, ipak ne mogu da ne pljunem po Rambovom nastupu. Mislim iskreno neznam, možda sam ja neko ko nema ukusa, sluha za muziku ili osećaja za umetnost, mozda sam operisan od svega što je lepo i svega što je umetnost, al da ga jebem, Rambov nastup mi je bio čisto sranje..

Ono što mi je zapalo za oko to je satnica posle Ramba, „00:40 – 01:20“, tih 40 minuta koje su podelili V.I.P. i Bad Copy. Prisetio sam se svojih srednjoškolskih dana, uhvatila me je velika nostalgija i naravno želja da čujem i njih, ekipu iz naslova. Kompletna družina koja je bila oko mene, moji drugari, drugarice, kolege sa posla, svi su pevali po neku pesmu sa bendovima koji su bili na bini i svi kompletno su se prisećali te srednje škole, koju smo davno završili. Zapali su mi za oko klinci koji su po početku nastupa protrčavali pored nas u nameri da što bliže priđu bini, malo su me iznervirali jer su kao neki stampedo podigli prašinu, a nisu bili stampedo (znači prašina je bila vrhunska), a ja sam ipak već mator čovek sa svakakvim alergijama, posebno onim na prašinu.
Smatram da mainstream mediji stvarno, da li namerno ili slučajno, forsiraju svrlo skroman broj muzičkih pravaca i ne dozvoljavaju ostalim muzičkim oblicima nikakav medijski prostor. Za Bad Copy bi Savet RRA najverovatnije rekao da mnogo psuju. Realno na bini psuju kao kočijaši, ali ako bih birao između Bad Copy-a i emisija u kojima gostuju incestoidni i perverzni učesnici raznih Reality emisija koje su preopteretile etar, mislim uvek bih izabrao njih. Po neka pesma ume i dobro da nauči slušaoca o ženskoj anatomiji.

Beogradski Sindikat je grupa koja, po mom skromnom mišljenu, ima najkvalitetnije tekstove od kojih se većina bavi dnevnopolitičkim temama. Temama koje su, sudeći po ovoj pesmi koja ide u pozadini a nastala je 2006-te godine, i dalje vrlo aktuelne (posebno sada u jeku borbe protiv visoke korupcije), izopšten je iz etra. Te ljude ne možete videti ni u jednom od mainstream medija (ili ja ne gledam televiziju dovoljno), svedeni su na Youtube, Vimeo, i društvene mreže. A bilo ko ko je imao prilike da ih čuje kako pričaju van bine, odmah stekne utisak da to nisu u pitanju neki polupismeni šarlatani, nego vrlo inteligentni i obrazovani momci (odmah da se ogradim, nikoga iz sindikata ne poznajem lično, prenosim samo svoj utisak iz njihovih intervjua koje sam gledao).

Lično, voleo bih da ih vidim na sledećem Beerfest-u, to je godina 2014-ta. Ali ne u kombinaciji u kojoj dele 40 minuta sa još nekim bendom, nego da lepo dobiju sat i 15 minuta. Verujem da bi došao isti broj ljudi kao na Riblju Čorbu.

Ko bude čitao ovaj moj članak, imaće utisak da osim što nemam ukusa za muziku, ne umem ni da pišem, tekst je pretpostavljam pun pravopisnih grešaka, stilske figure i ne postoje, misli su mi isprekidane.. Šta da radim, da je sve to kako valja, verovatno bih radio kao novinar, a ne blogovao u slobodno vreme.