Lazar Džamić: Tehnologija je oruđe ne i život

Lazar Džamić je jedan od najiskusnijih digitalnih stratega u Velikoj Britaniji. Po njegovim instrukcijama svoje internet strategije sačinjavale su kompanije kao što su Glenfiddich, Waitrose i Gap. Lazar takođe dosta svog vremena provodi pišući i predavajući na temu digitalnog marketinga.

121427364251768de492cdb985699669_orig

Koje lekcije profesionalci u Srbiji mogu da izvuku iz iskustva kolega u Velikoj Britaniji?

Ako se misli na marketing profesionalce, mnoge. Ali mislim da su klijenti pre svega ti koji treba da nauče lekcije. Pre svega, kako marketing funkcioniše i šta je moguće u određenom roku, a šta ne. Ako se misli na IT profesionalce, onda ne mnogo. Više je u pitanju imati prilike da se radi tip poslova koji su ovde češći, nego neko znanje. Mislim da mi imamo dosta dobrih techmozgova i tome u prilog govori i sve razvijeniji ‘outsourcing’ sektor, gde domaće firme rade za strane klijente.

Šta ti “lajkovi” konkretno znače za klijenta i njegovo poslovanje?

To je vrlo vruća diskusija i ovde trenutno. U početku je broj lajkova bio važan. Sada se shvata da su mnogi od prvih potrošača već bili među najboljim korisnicima tih brendova, i zato se sada postavlja pitanje šta dalje. Takođe, kako funkcioniše Facebookov ‘Edgerank’ algoritam, do 80% tih lajkova postane nedostupno za komunikaciju već u roku od 3-4 nedelje od pridruživanja, ako se sa njima odmah ne komunicira. Sve to znači da se sa svim ‘fanovima’ mora kontaktirati redovno, idejama koje su im interesantne tako da reaguju i proslede te sadržaje svojim prijateljima. Prijatelji fanova su najveća vrednost (takozvani ‘social graph’).

Kako vidite društvene mreže, da li kao alat za direktan marketing, ili više kao sredstvo za suptilno privlačenje potencijalnih korisnika usluga ili klijenata?

I jedno i drugo. Neke kompanije, kao Dell, prodaju dosta preko Twitera, na primer. Isto kao i mnoge avio-kompanije i druge kompanije koje koriste društvene mreže kao kanal za specijalne popuste. Drugi tome pristupaju iz ugla dugoročnog građenja odnosa sa potrošačima i kao dopunu njihovih CRM (Customer relationship management programa). Opet, prijatelji tih fanova su glavni kapital koji se dobija, oko 150 po prosečnom ‘fanu’ na Facebooku. Društveni mediji su toliko široki i fleksibilni da se mogu koristiti na različite načine.

Kako vidite dalji razvoj društvenih mreža i mesto običnih korisnika i velikih kompanija na njima?

Biće sve više društvenih mreža. Koristiće se za sve svrhe, uključujući i direktnu prodaju, čim mehanizmi plaćanja postanu jednostavniji i brži. I, naravno, ostaje da se vidi šta će biti nova globalna platforma, koja se ovog trenutka verovatno negde kreira u nekoj garaži u Kaliforniji. A, bogami, možda i u Kini ili Indiji…

Da li će i dalje postojati jasna razlika između njih kao danas, ili će ona jednostavno nestati?

Ukoliko mislite na razliku između kompanija i običnih korisnika, biće manje-više kao i sada. Uvek će pobediti najbolji sadržaj (content) bez obzira na to od koga dolazi. Međutim, ako mislite na razlike između pojedinih društvenih platformi, za očekivati je da će doći do njihovog konsolidovanja, do izvesne mere. Kako i koliko, teško je reći na tako dinamičnom i brzom tržištu…

Da li će nam kompanije formirati potrebe, ili će korisnici ipak sami određivati svoje potrebe, a kompanije to pratiti?

Kompanije uvek prate potrebe, retko ih formiraju. Preciznije, kompanije pre svega prate želje potrošača, više nego potrebe jer su one realne, bazične potrebne uglavnom zadovoljene. Marketing počinje tamo gde potrebe prestaju. Posebno u današnje vreme marketing dijaloga i društvenih mreža, gde potrošači sve vise postaju ‘suvlasnici’ brendova i gde mogu direktno da utiču na njihov razvoj i proizvode koji se kreiraju.

Da li postoje vidljive i jasne razlike između starih i novih generacija kako u Vašem poslu tako i kod klijenata sa kojima radite? Da li je percepcija novih generacija posla i očekivanih rezultata drugačija?

Da, postoji malo toga i ovde. Glavna razlika je u tome da oni malo stariji očekuju da društvene mreže, na primer, mogu komercijalno da mere na isti način kao i stare medije, što nije baš tačno. Ali, ovde se brzo uči. Mora se, inače vas brzo zamene. Uglavnom. Tako da te vrste razmišljanja nema puno, ali i dalje ima pomalo.

Da li neka uvrežena i mišljenja i načini poslovanja polako nestaju baš zbog novih tehnologija, načina razmisljanja i pristupa poslu?

Da, to je u velikoj meri tačno. Uslužni servis se sve više pomera u društvene mreže; sve se više koriste dugogodišnji, iskusni potrošači jednog brenda (power users) da pomažu novim potrošačima; televizija se sve više gleda na mobilnim platformama, nekoliko dana nakon što je nešto emitovano; kada se gleda direktno, obično se u isto vreme o tome tvituje ili četuje na Facebooku, tako da se pojavila nova paradigma ‘dva ekrana’. Svi brendovi su sada servisni brendovi, jer samo proizvod više nije dovoljan, mora da se uvije i u iskustvo. I, naravno, sve se više automatizuje, postaje lakše i brže za korišćenje.

Da li imate neki savet za sve koji tek trebaju da nađu svoje mesto u industriji, kako da na najbolji način iskoriste sve prednosti interneta i društvenih mreža?

Čitajte o tome što više možete. Čitajte kao da vam život zavisi od toga, jer verovali ili ne, stvarno i zavisi. Takođe, povezujte se. Pratite ljude koji nešto znaju o tome, pitajte ih ako nešto nije jasno i komentarišite. Naučite kako se to radi, jer vam za to treba samo vreme provedeno u tim prostorima. Naučite engleski jer je to jezik marketinga.

Da li novi uređaji, poput tableta i smartfoai menjaju način vašeg života na bolje ili na gore?

Iz mog ličnog iskustva moru reći na bolje. Pružaju mi više fleksibilnosti u životu. Da ne pominjem da nas deca sada ostavljaju da spavamo duže ujutru jer imaju svoje Kindlove ako se probude pre nas…Kindle kao bejbi siter. Takođe, mobilni je sada i novina, i bioskop, i menjačnica i rokovnik. To je jedina tehnologija, pored pejsmejkera, koja je najbliža našem telu i od koje nikada nismo udaljeni više od jednog metra. Ali to ne znači da na smartfonu provodim mnogo vremena, za to su mi knjige i dalje privlačnije. Mobilni mi je oruđe, ne i život…

Izvor: http://www.b92.net/tehnopolis/aktuelno.php?yyyy=2013&mm=04&nav_id=707747

Share Button

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

9 − eight =